Sadržaj SCOPUS baze
Prijavljivanje novih časopisa za referisanje u Scopus-u
Kako promeniti podatke u Scopus-u?

Vrednovanje zasnovano na SCOPUS podacima - SJR - SCImago Journal & Country Rank
Korisni linkovi
Predavanja

 

Sadržaj SCOPUS baze

Kao pandan WoS-u, svetski poznati izdavač naučnih informacija Elsevier, plasirao je 2004. godine svoj novi proizvod – Scopus, citatnu bazu, koja je, za razliku od WoS-a više orjentisana ka časopisima sa evropskog govornog područja. 
 

                             

Slika 1:
Broj naslova časopisa u Scopusu nasuprot WoS-u, sa geografskom pokrivenošću (analiza na osnovu podataka iz maja 2012. godine; preuzeto iz SciVerse Scopus Content Coverage Guide-January-2013)
 

Ova baza je takođe selektivna, i na stranici Scopus Content Policy and Selection publikovane su  informacije o minimumu uslova koje je potrebno da časopis ispuni da bi bio indeksiran u njihovoj bazi. Na istoj stranici postavljen je link ka formularu za predlaganje novih časopisa - Title Suggestion form.

Scopus referiše 68 naslova iz Srbije, skoro tri puta više nego Web of Science, što ukazuje na to da su kriterijumi selekcije fleksibilniji. Istovremeno, jedan od osnovnih uslova selekcije u WoS-u jeste redovnost izlaženja časopisa (po striktnoj periodičnosti – onako kako je propisano u časopisu), dok se u Scopusu referišu i časpisi koji su ugašeni i prestali sa izlaženjem. Razlog tome je preuzimanje zapisa iz Medline baze, kao i iz drugih apstraktnih baza. Scopus je najveća komercijalna apstraktno-citatna baza koja referiše kako recenziranu naučnu literaturu, tako i veliki broj internet izvora. Ova baza okuplja oko 21.500 naslova časopisa, koje izdaje preko 5.000 različitih izdavača:

21.500 recenziranih časopisa (uključujući 4.200 Open Access časopisa)
116.000 knjiga
360 "trade" publikacija
530 "book series"
7.2 miliona radova sa konferencija, iz zbornika i časopisa
„Articles-in-Press“ (prihvaćenih, ali još uvek nepublikovanih radova – on-line first) iz 5.000 časopisa

Baza trenutno raspolaže sa oko 60 miliona zapisa:

38+ miliona zapisa sa referencama od 1996. godine
22+ miliona zapisa sa referencama pre1996. godine (neke od njih sežu čak i do 1823. godine)

Patenti i veb stranice:

376 miliona indeksiranih naučnih veb stranica
27 miliona patenata

Svake godine u bazu se doda u proseku oko 2 miliona novih zapisa. Zbog obimnog korpusa podatka kojim raspolaže, Scopus je pogodan, kako za početna pretraživanja po temi i ključnim rečima, tako i za analizu citiranosti. Bibliografski podaci o člancima, kao i apstrakti, referisani su za period od 1966. godine, a podaci o citiranoj literaturi dostupni su od 1996. godine.

                                    

Slika 2:
Procentualni prikaz zastupljenost časopisa po disciplinama (preuzeto iz Scopus Content Coverage Guide-January-2016)
 

Prijavljivanje novih časopisa za referisanje u Scopus-u

Svake godine za evaluaciju se prijavi preko 1200 časopisa pri čemu je prolaznost oko 50%. Procedura selekcije časopisa za referisanje u Scopus-u podrazumeva dve faze. Prva faza je pre-evaluacija i traje oko nedelju dana nakon čega se uredništvu časopisa vraća informacija o tome šta je potrebno korigovati u časopisu da bi proces bio nastavljen. 

Scopus servis omogućio je preliminarnu proveru tehničkih i administrativnih kriterijuma kako bi se časopisima povećala šansa za prihvatanje u Scopus. Još jedan od razloga uvođenja preevalucaije časopisa je izbegavanje embargo perioda za prijavljivanje. Časopis može u svakom trenutku da odluči da nastavi sa svojom prijavom za refersinje u Scopus bazu, bez obzira na ishod preevaluacije.

Preevalucija takođe neće uticati na kranji ishod evaluacije određenog časopisa koju sprovodi nezavisni Savetodavni odbor - Content Selection Advisory Board (CSAB).

Prijava časopisa za proces preevaluacije može se izvršiti putem stranice: Scopus journal pre-evaluation service - submission form.

Nakon potrebnih ispravki časopis se šalje u drugu fazu - evaluaciju. Evaluacija traje oko godinu dana, nakon čega sledi informacija da li je časopis prihvaćen za referisanje u ovoj indeksnoj bazi.

Detaljne informacije o značaju, proceduri prijavljivanja i kriterijumima selekcije za referisanje časopisa u Scopus-u dat je na stranici Scopus content, u odeljku Content Policy and Selection je data forma za prijavu časopisa: Title Suggestion Form. Dodatne informacije: Scopus title evalution process and selection criteria.
 

Kako promeniti podatke u Scopus-u?

Scopus je 2004. godine uveo Scopus author identifier sa ciljem da grupiše na jednom mestu radove jednog autora. Prednosti ovog poduhvata su brojne jer omogućavaju veću vidljivost radova jednog autora, bez obzira na koji način bio citiran svi citati će biti pripisani istom autoru itd.

U Scopus indeksnoj bazi ažuriranje autorskih profila se vrši automatski. Iz tog razloga od izuzetnog značaja je da autori kontinuirano prate svoje profile u okviru ove baze i ukoliko uoče određene nepravilnosti obaveste izdavača servisa Scopus da izvrši korekcije ukoliko je potrebno.

U okviru autorskog profila postoji opcija Request author detail corrections kojom je autoru omogućena brza korekcija ličnih podataka kao i objedinjavanje više autorskih profila pod jednom listom. Detaljno uputstvo možete pronaći na sledećem linku.

Za sve ostale vrste korekcije podataka na stranici Scopus-a, u okviru Help and Contact opcije postoji on-line forma za izmenu podataka.
 

Vrednovanje zasnovano na SCOPUS podacima - SJR - SCImago Journal & Country Rank

SJR - SCImago Journal & Country Rank  je javno dostupan servis koji sadrži vrednosne pokazatelje o naučnim časopisima (više od 20.000 časopisa) i nacionalne naučne pokazatelje (više od 200 država širom sveta). SJCR uključuje pokazatelje koji se računaju na osnovu podataka sadržanih u Scopus bazi izdavača Elsevier.

Naziv ovog servisa zasnovan je na SCImago Journal Rank (SJR) pokazatelju, razvijenom od strane SCImago istraživačke grupe, na osnovu široko poznatog algoritma Google PageRank.

SJR pokazatelj se koristi za procenu i analizu časopisa iz domena nauke. Omogućeni su poređenje i analiza pojedinačnih časopisa. Časopisi se, u te svrhe, mogu grupisati na osnovu sledećih kriterijuma:

·     tematska oblast (27 glavnih tematskih oblasti na osnovu Scopus klasifikacije),
·    tematska kategorija (313 specifičnih tematskih kategorija na osnovu Scopus klasifikacije),
·     država gde se časopis publikuje, kao i
·   godina za koju se gledaju vrednosni pokazatelji časopisa - servis sadrži podatke od 1999. godine.

Detaljnije

SJR pokazatelj zasnovan je na prenosu prestiža sa jednog časopisa na drugi. Prestiž se prenosi kroz citate i na taj način prestiž jednog časopisa ima uticaj na ostale i povratno. Proračun konačnog prestiža časopisa je iterativan proces u okviru kog časopis u fazi i zavisi od prestiža seta časopisa u fazi i-1. Celokupan proces proračuna pokazatelja SJR ima tri faze. 

 

 

Vrednost SJR pokazatelja časopise svrstava u četiri kategorije: Q1, Q2, Q3 i Q4 (Q1 najprestižniji). 

Detaljnije

Prema važećem Pravilniku o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, "Sl. glasnik RS", br. 24/2016, u određenu kategoriju naučnog časopisa svrstani su časopisi označeni kao Q1Q2 i Q3 u SJR.
 

Korisni linkovi:

Lista časopisa iz Srbije referisanih u Scopus bazi
Lista časopisa iz Srbije referisanih u SJR - SCImago bazi

 

Predavanja:

To See and To Be Seen – Scopus Workshop for Journal Editors, Peter Porosz, Solution Manager Elsevier
Ukratko o SCOPUS bazi i referisanju časopisa, Milica Ševkušić, Institut tehničkih nauka SANU; nacionalni koordinator za otvoreni pristup pri EIFL-u