Shodno članu 23. stav 2. i članu 24. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik Republike Srbije“, br 79/05) ministar za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, donosi

 

AKT O  UREĐIVANjU  NAUČNIH ČASOPISA

 

Ovaj Akt namenjen je izdavačima i uredništvima naučnih časopisa (u daljem tekstu časopisa) koji su obuhvaćeni aktivnostima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj (u daljem tekstu MNTR) vezanim  za vrednovanje (kategorizaciju) i sufinansiranje časopisa, kao i njihovu međunarodnu promociju. Primena ovog Akta prvenstveno služi unapređenju kvaliteta domaćih časopisa i njihovog potpunijeg uključivanja u međunarodni sistem razmene naučnih informacija. Zasnovano je na međunarodnim standardima ISO 4,  ISO 8,  ISO 18,  ISO 215,  ISO 214,  ISO 18,  ISO 690, ISO 690-2,  ISO 999  i  ISO 5122, odnosno odgovarajućim domaćim standardima, ako postoje.

Aktom se posebno uređuje opremanje časopisa u celini i članka kao njegovog sastavnog dela. Takođe se utvrđuje sadržaj dokumentacije koja se koristi u uređivačkom radu.

Akt je sačinilo MNTR u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije (u delu koji se tiče bibliotečkih propisa) i Centrom za evaluaciju u obrazovanju i nauci.

 

Časopis

Prema ovom Aktu časopis je periodična publikacija kojoj je priznat naučni status u postupku kategorizacije predviđene Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 110/05) i Pravilnikom o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača („Službeni glasnik RS“ broj 38/08).  Kategorizaciji se podvrgavaju časopisi koji su prethodno položeni u Repozitorijum Narodne biblioteke Srbije u papirnom i elektronskom obliku radi trajnog čuvanja.

Podaci o časopisu daju se u svakoj objavljenoj svesci. Moguće izmene unose se u prvom broju određenog godišta.

Naslov časopisa

Naslov je relativno trajna odrednica časopisa. Treba da što tačnije opisuje tematiku objavljivanih sadržaja. Ako tematika nije prepoznatljiva na osnovu naslova, časopis treba da ima podnaslov kojim se jasno određuje područje nauke koje časopis pokriva. Ako časopis izlazi u okviru serije, naslov obuhvata i naslov serije.

Časopis može imati skraćeni naslov i naslov na stranom jeziku. Ovi naslovi utvrđuju se i evidentiraju prilikom dodele ISSN-a. Skraćeni naslov se utvrđuje u skladu s odgovarajućim međunarodnim standardom (ISO 4). Prilikom prevoda naslova na strani jezik vodi se računa o tome da naslov ne bude istovetan naslovu nekog postojećeg inostranog časopisa.

Naslov časopisa menja se samo u slučaju preke potrebe. Promena se uvodi od prvog broja određenog godišta, s tim da se prethodni naslov na istaknutom mestu navodi bar još godinu dana.

Naslov časopisa ispisuje se uvek u istom tipografskom obliku, na istom mestu u svesci.

Međunarodni standardni broj serijske publikacije (ISSN)

Časopis ima ISSN kao trajnu i jednoznačnu oznaku. ISSN časopisa može se menjati samo u slučaju promene naslova. Ako časopis ima paralelni elektronski oblik dodeljuje mu se zaseban ISSN  (e-ISSN). ISSN dodeljuje nacionalni ISSN centar u sastavu Narodne biblioteke Srbije. ISSN se ispisuje na istaknutom mestu u svakoj objavljenoj svesci, po mogućstvu u gornjem desnom uglu korica.

Međunarodni standardni UDK broj časopisa

UDK broj časopisa označava oblast i naučne discipline kojima se bavi časopis. UDK broj dodeljuje Narodna biblioteka Srbije.  On se ispisuje na istaknutom mestu u svakoj objavljenoj svesci, najčešće uz ISSN broj. 

Učestalost objavljivanja, označavanje svezaka i stranica

Broj svezaka koji se izdaje godišnje utvrđuje se prilikom dodele ISSN-a i CIP katalogizacije, po mogućstvu uz naznaku meseci objavljivanjai navodi u svakoj svesci u impresumu ili na drugom istaknutom mestu.    

Pravovremeno izdavanje svezaka u skladu s predviđenom periodičnošću je osnovna  obaveza izdavača, odnosno uredništva. Izdavanje dvobroja ili višebroja ne smatra se redovnim izlaženjem. Promena periodičnosti mora se evidentirati obnavljanjem katalogizacije, tj. izradom novog kataloškog zapisa (CIP).

Pravovremenost se prati i utvrđuje na osnovu datuma polaganja svake objavljene sveske časopisa u Repozitorijum Narodne biblioteke Srbije. Evidencija o polaganju javno je dostupna na Internetu.

Poželjno je da se svi članci objavljuju u okviru redovnih svezaka. Redovne sveske mogu biti tematskog karaktera. Vanredni, dopunski i specijalni brojevi ne smatraju se sastavnim delom volumena časopisa.

Brojčane oznake volumena (godišta) časopisa treba da rastu kontinuirano. Kontinuitet se ne sme  narušiti ni u slučaju prekida u izdavanju časopisa.

Sveske se označavaju redom prema predviđenoj dinamici izlaženja. Poželjno je da se redni broj 1 dodeljuje prvoj svesci svakog novog volumena. Sveske se označavaju obično arapskim brojevima.

Brojčana oznaka strana počinje od prve strane teksta prvog članka i nastavlja se kroz sve priloge jednog volumena. Korice, naslovna strana, sadržaj  i oglasi se ne ostraničavaju.

Izdavač časopisa

Izdavač časopisa može biti naučno društvo, naučnoistraživačka organizacija ili institucija   sa delatnošću od značaja za nauku. Izdavač treba da ima status pravnog lica.

Ako je izdavača više, potrebno je jasno navesti prvog, odnosno izvršnog izdavača, a ostale navesti kao suizdavače. Ako je izdavač pojedinačni fakultet, odnosno institut, poželjno je da broj članova uredništva i broj objavljenih radova autora izvan ustanove izdavača iznosi najmanje polovinu. 

Izdavač časopisa navodi se u svakoj objavljenoj svesci na istaknutom mestu, obično u impresumu.

Sadržaj sveske

U sadržaju sveske daje se puni naslov svakog priloga, prezime i ime autora i početna i završna stranica priloga. Sadržaj može da ima rubrike. Naslovi rubrika ne mogu biti zamena za obaveznu  kategorizaciju članaka.

Prilozi vannaučnog karaktera, koji se u sistemu vrednovanja MNTR ne smatraju naučnim rezultatom i koji ne moraju biti opremljeni u skladu s ovim Aktom, mogu se navoditi u sadržaju, ali treba da budu jasno obeleženi prigodnim naslovom.

Za časopise koji se objavljuju dvojezično sadržaj se daje na oba jezika.

Sadržaj sveske, po pravilu, daje se na prvoj, odnosno prvim stranama sveske.

Impresum

Impresum se daje u svakoj svesci časopisa, na istom istaknutom mestu i sadrži:

1)        naziv(e) izdavača,
2)        imena, funkcije i afilijacije članova uredništva,
3)        kontakt podatke uredništva: adresu, e-adresu (faks) i telefonski broj,
4)        imena i afilijacije članova izdavačkog saveta,
5)        imena osoba zaduženih za jezičku redakciju (lektora, korektora i eventualno prevodioca),
6)        štampariju, mesto štampanja i tiraž,
7)        naziv i Internet adresu (URL) baze podataka u kojoj su članci dostupni u vidu punog teksta (opciono),
8)        nazive sekundarnih publikacija (bibliografskih baza) koje indeksiraju časopis,
9)        nazive institucija koje finansijski pomažu izdavanje časopisa i
10)     način pretplate i cenu (opciono).

Popis članova uredništva i izdavačkog saveta može se dati izdvojeno, na nekom drugom stalnom i istaknutom mestu.

Kataloški zapis (CIP)

Kataloški zapis obuhvata osnovne bibliografske podatke o časopisu. Izrađuje se prilikom uvođenja časopisa u bibliotečku evidenciju, u Narodnoj biblioteci Srbije, a za časopise čiji izdavač ima sedište u AP Vojvodini u Biblioteci Matice srpske. U slučaju promene nekog podatka iz kataloškog zapisa, katalogizaciju treba obnoviti.

CIP se ispisuje u svakoj objavljenoj svesci, na istaknut način (u posebnom okviru), obično na poslednjoj stranici.

Medij

Časopis se može objavljivati u papirnom, elektronskom obliku ili na oba medija istovremeno. Elektronski časopis, kao i elektronska forma časopisa koji istovremeno izlazi u štampanom obliku, mora imati zaseban ISSN (e-ISSN). Arhive punih tekstova u kojima se članci nude u obliku koji je tipografski veran originalu (u PDF formatu) ne smatraju se elektronskim oblikom časopisa.

Poželjno je da  časopis izlazi samo u elektronskom obliku ili da, uz papirno izdanje, ima i elektronsku formu. U određenim naučnim oblastima, časopisi koji se publikuju u elektronskom obliku u izrazitoj su prednosti zbog većih mogućnosti vizualizacije sadržaja i višeg komfora za korisnike.

Uputstvo autorima

Uputstvo autorima sadrži detaljne zahteve o načinu oblikovanju članaka i slanja, odnosno prijema rukopisa. Zahtevima se utvrđuje dužina rukopisa, struktura članka, (odeljci), format tabelarnih i grafičkih prikaza, prenos autorskih prava na časopis, i sl. Posebno se utvrđuje jedinstven način citiranja. Odabrani format citiranja opisuje se detaljno uz navođenje primera za svaku vrstu citiranog izvora.

Detaljno Uputstvo autorima o načinu pripreme članka, treba objavljivati u najmanje jednom broju časopisa godišnje. Skraćenu verziju treba objaviti u svakoj svesci uz naznaku mesta objavljivanja detaljnog Uputstva.

Za časopise u elektronskom obliku potrebno je dati detaljno Uputstvo autorima na istaknutom mestu  u svakom broju časopisa.

Veoma je poželjno da uredništvo obezbeđuje autorima elektronski obrazac (template) za formatiranje rada i, posebno, formatiranje referenci. Takav obrazac može se nuditi kao zasebna alatka ili kao sastavni deo sistema elektronske prijave radova i uređivanja časopisa.

Članak

Članak u časopisu mora biti opremljen na standardan način. Sastavni delovi opreme članka daju se na prvoj stranici članka,  izuzev kada je drugačije određeno.

Naslov

Naslov treba da što vernije opiše sadržaj članka. U interesu je časopisa i autora da se koriste reči prikladne za indeksiranje i pretraživanje. Ako takvih reči nema u naslovu, poželjno je da se naslovu pridoda podnaslov.

Pored naslova na jeziku rada, naslov se daje i na srpskom i engleskom jeziku. Ovi naslovi ispisuju se ispred sažetka na odgovarajućem jeziku.

Tekući naslov

Tekući naslov se ispisuje u zaglavlju svake stranice članka radi lakše identifikacije, posebno kopija članaka u elektronskom obliku. Sadrži prezime i inicijal imena autora (ako je autora više, preostali se označavaju sa „et al.“ ili  „i dr.“), naslove rada i časopisa i kolaciju (godina, volumen, sveska, početna i završna stranica). Naslovi časopisa i članka mogu se dati u skraćenom obliku.

Ime autora

Navodi se puno prezime i ime (svih) autora. Veoma je poželjno da se navedu i srednja slova autora. Prezimena i imena domaćih autora uvek se ispisuju u originalnom obliku (sa srpskim dijakritičkim znakovima), nezavisno od jezika rada.

Naziv ustanove autora (afilijacija)

Navodi se pun (zvanični) naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, a eventualno i naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje. U složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija (na primer, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet -  Odeljenje za sociologiju, Beograd). Bar jedna organizacija u hijerarhiji mora biti pravno lice. Ako je autora više, a neki potiču iz iste ustanove, mora se, posebnim oznakama ili na drugi način, naznačiti iz koje od navedenih ustanova potiče svaki od navedenih autora.

Afilijacija se ispisuje neposredno nakon imena autora. Funkcija i zvanje autora se ne navode.

Kontakt podaci

Adresa ili e-adresa autora daje se u napomeni pri dnu prve stranice članka. Ako je autora više, daje se samo adresa jednog, obično prvog autora.

Identifikator digitalnog objekta (DOI)

U časopisima koji su uključeni u međunarodni sistem unakrsnog referisanja (CrossRef) člancima dodeljuje se posebna brojčana oznaka (Digital Object Identifier, DOI ). Časopisima čiju međunarodnu promociju podržava MNTR, DOI dodeljuje Narodna biblioteka Srbije, po posebnom postupku, neposredno pred objavljivanje sveske.

DOI  se ispisuje se na početnoj strani članka na stalnom istaknutom mestu.

Kategorija (tip) članka

Kategorizacija članaka obaveza je uredništva od posebne važnosti. Kategoriju članka mogu predlagati recenzenti i članovi uredništva, odnosno urednici rubrika, ali odgovornost za kategorizaciju snosi isključivo glavni urednik.

Članci u časopisima se razvrstavaju u sledeće kategorije:

 Naučni članci:

1.    originalan naučni rad (rad u kome se iznose prethodno neobjavljivani rezultati sopstvenih istraživanja naučnim metodom;
2.    pregledni rad (rad koji sadrži originalan, detaljan i kritički prikaz istraživačkog problema ili područja u kome je autor ostvario određeni doprinos, vidljiv na osnovu autocitata);
3.    kratko ili prethodno saopštenje (originalni naučni rad punog formata, ali  manjeg obima ili preliminarnog karaktera);
4.    naučna kritika, odnosno polemika (rasprava na određenu naučnu temu zasnovana isključivo na naučnoj argumentaciji) i osvrti.

Izuzetno, u nekim oblastima, naučni rad u časopisu može imati oblik monografske studije, kao i kritičkog izdanja naučne građe  (istorijsko-arhivske, leksikografske, bibliografske, pregleda podataka i sl.) – dotad nepoznate ili nedovoljno pristupačne za naučna istraživanja.

Radovi klasifikovani kao naučni moraju imati bar dve pozitivne recenzije. U časopisima u kojima se objavljuju i prilozi vannaučnog karaktera, naučni članci treba da budu grupisani i jasno izdvojeni u prvom delu sveske.

Stručni članci:

1.    stručni rad (prilog u kome se nude iskustva korisna za unapređenje profesionalne prakse, ali koja nisu nužno zasnovana na naučnom metodu) ;
2.    informativni prilog (uvodnik, komentar i sl.);
3.    prikaz (knjige, računarskog programa, slučaja, naučnog događaja, i sl.).  

Jezik rada

Jezik rada može biti srpski ili engleski. U mnogim naučnim oblastima poželjno je da se članci u časopisu sistematski daju dvojezično, na srpskom i na engleskom. U nekim  oblastima nauke, umesto na engleskom, rad može biti dat na nekom drugom jeziku raširene upotrebe u međunarodnoj komunikaciji u datoj naučnoj oblasti.

Sažetak (apstrakt) i rezime

Sažetak (apstrakt) je kratak informativan prikaz sadržaja članka koji čitaocu omogućava da brzo i tačno oceni njegovu relevantnost. U interesu je uredništava i autora da sažeci sadrže termine koji se često koriste za indeksiranje i pretragu članaka.

Sastavni delovi sažetka su cilj istraživanja, metodi, rezultati i zaključak. U naučnim oblastima, gde je to raširena praksa, na primer u medicini, poželjno je da sažetak bude strukturiran, tj. da ima standardne i istaknute nazive pojedinih odeljaka.

Sažetak treba da ima od 100 do 250 reči i treba da stoji  između zaglavlja (naslov, imena autora i dr.) i ključnih reči, nakon kojih sledi tekst članka.

Članak mora imati sažetke na srpskom i na engleskom jeziku. Izuzetno, umesto na engleskom, sažetak može biti dat na nekom drugom jeziku raširene upotrebe u datoj naučnoj disciplini. Za sažetke na stranim jezicima mora se obezbediti kvalifikovana lektura, odnosno gramatička i pravopisna ispravnost.

Ako je jezik rada srpski, veoma je poželjno je da se sažetak na stranom jeziku daje u proširenom obliku, kao tzv. rezime. Posebno je poželjno da rezime bude u strukturiranom obliku. Dužina rezimea može biti do 1/10 dužine članka. Rezime se daje na kraju članka, nakon odeljka Literatura.

Precizne instrukcije za izradu sažetaka, odnosno rezimea daju se u Uputstvu autorima o načinu pripreme članka.

Ključne reči

Ključne reči su termini ili fraze koje najbolje opisuju sadržaj članka za potrebe indeksiranja i pretraživanja. Treba ih dodeljivati s osloncem na neki međunarodni izvor (popis, rečnik ili tezaurus) koji je najšire prihvaćen ili unutar date naučne oblasti, npr. u oblasti medicine Medical Subject Headings, ili u nauci uopšte, npr. lista ključnih reči Web of Science.

Broj ključnih reči ne može biti veći od 10, a u interesu je uredništva i autora da  učestalost njihove upotrebe bude što veća.

Ključne reči daju se na svim jezicima na kojima postoje sažeci. U članku se daju neposredno nakon sažetaka, odnosno rezimea.

Datum prihvatanja članka

Datum kada je uredništvo primilo članak, datum kada je uredništvo konačno prihvatilo članak za objavljivanje, kao i datumi kada su u međuvremenu dostavljene eventualne ispravke rukopisa navode se hronološkim redosledom, na stalnom mestu, po pravilu na kraju članka.

Zahvalnica

Naziv i broj projekta, odnosno naziv programa u okviru koga je članak nastao, kao i naziv institucije koja je finansirala projekat ili program navodi se u posebnoj napomeni na stalnom mestu, po pravilu pri dnu prve strane članka.

Prethodne verzije rada

Ako je članak, u prethodnoj verziji bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), podatak o tome treba da bude naveden u posebnoj napomeni, po pravilu pri dnu prve strane članka. Rad koji je već objavljen u nekom časopisu ne može se objaviti u drugom (preštampati), ni pod sličnim naslovom i izmenjenom obliku.

 Tabelarni i grafički prikazi

Tabelarni i grafički prikazi treba da budu dati na jednoobrazan način, u skladu s odabranim disciplinarnim standardom opremanja članaka. Poželjno je da naslovi svih prikaza, a po mogućstvu i tekstualni sadržaj budu dati dvojezično, na jeziku rada i na engleskom jeziku.

Navođenje (citiranje) u tekstu

Način pozivanja na izvore u okviru članka mora biti jednak u svim radovima objavljenim u određenom časopisu. Uredništvo se po pravilu odlučuje za onaj sistem citiranja (navođenjem autora ili rednih brojeva referenci iz odeljka Literatura)  koji je preovlađujući u oblasti nauke kojoj pripada tematika časopisa. Sistem navođenja detaljno se opisuje u Uputstvu autorima.

Napomene (fusnote)

Napomene se daju pri dnu strane u kojoj se nalazi komentarisani deo teksta. Mogu sadržati manje važne detalje, dopunska objašnjenja, naznake o korišćenim izvorima (na primer naučnoj građi, priručnicima) itd., ali ne mogu biti zamena za citiranu literaturu.

Lista referenci (literatura)

Citirana literatura obuhvata po pravilu bibliografske izvore (članke, monografije i sl.) i daje se isključivo u zasebnom odeljku članka, u vidu liste referenci. Reference se navode na dosledan način, redosledom koji zavisi od standarda navođenja u tekstu, a koji je preciziran uputstvom  autorima. Reference se ne prevode na jezik rada. Naslovi citiranih domaćih časopisa daju se u originalnom, punom ili skraćenom, ali nikako u prevedenom obliku.

Sastavni delovi referenci (autorska imena, naslov rada, izvor itd.) navode se u svim člancima objavljenim u časopisu na isti način, u skladu sa usvojenom formom navođenja. Veoma je preporučljiva upotreba punih formata referenci koje podržavaju vodeće međunarodne baze namenjene vrednovanju, kao i Srpski citatni indeks, a propisani su uputstvima:

1.            APA - Publication Manual of the American Psychological Association,
2.            CBE - Council of Biology Editors Manual, Scientific Style and Format,
3.            Chicago - The Chicago Manual of Style,
4.            Harvard - Harvard Style Manual,
5.            Harvard-BS - Harvard Style Manual - British Standard,
6.            MLA - Modern Language Association Handbook for Writers of Research Papers i
7.            NLM - The National Library of Medicine Style Guide for Authors, Editors, and Publishers

Takođe su široko prihvaćeni formati dati u uputstvima:

1.            American Chemical Society (ACS) Style Guide i
2.            American Institute of Physics (AIP) Style Manual.

Format ispisa referenci detaljno se opisuje u Uputstvu autorima. Posebno se opisuje postupak citiranja dokumenata preuzetih s Interneta. Nestandardno, nepotpuno  ili nedosledno navođenje literature uzima se u sistemima vrednovanja časopisa kao dovoljan razlog za osporavanje naučnog statusa časopisa.

 

Urednička dokumentacija

Uredništvo vodi Registar prispelih radova, Arhivu izjava autora,  Uputstvo recenzentima, Listu recenzenata i  Registar recenzija kao dokumenta od relativno trajne važnosti.

Urednička dokumentacija je prvenstveno namenjena analizama uredničkog procesa, posebno recenzentskog postupka, koje imaju za cilj unapređenje kvaliteta časopisa. Istovremeno služi kao osnova za vrednovanje časopisa.  

Registar prispelih radova

U Registru radova vode se osnovni podaci o prijavljenim radovima i autorima. Navode se datumi prispeća rukopisa,  ispravki rukopisa i odobravanja radova za objavljivanje. Registar se vodi u papirnom ili elektronskom obliku, kao unakrsna tabelarna datoteka.

Ako uredništvo koristi sistem elektronskog prijavljivanja i uređivanja radova koji je MNTR obezbedilo ili odobrilo, vođenje Registra kao posebnog dokumenta nije potrebno.

Uputstvo recenzentima

Uputstvo recenzentima sadrži detaljne instrukcije o načinu vrednovanja rada. U uputstvu su naznačene dimenzije, odnosno osobine članka koje se ocenjuju i oblik ocenjivanja (kvantitativno ili  opisno). Uputstvo sadrži i obrazac recenzije, s instrukcijama o načinu njegove popune.

U uputstvu se posebno naglašavaju obaveze recenzenata da ukažu na moguće povrede etičkih normi u radu. 

Svaki naučni rad ocenjuju barem dva recenzenta. Recenzentima se ne otkriva identitet autora i obratno, izuzev onda kada obe strane izraze spremnost na neposrednu komunikaciju.

Ako uredništvo koristi sistem elektronskog prijavljivanja i uređivanja radova koji je MNTR obezbedilo ili odobrilo, čuvanje raznih verzija Uputstva recenzentima nije potrebno.

Lista recenzenata

Lista recenzenata sadrži imena, afilijacije i zvanja svih recenzenata. U prilogu liste čuvaju se pisma saglasnosti recenzenata za prihvatanje recenzentskih obaveza. Uredništvo nastoji da što više recenzenata obezbedi iz inostranstva, kako bi se u odnosu na domaće autore izbegao konflikt interesa. U interesu je uredništva da se lista recenzenata povremeno, na primer jednom godišnje, objavljuje u časopisu.

Ako uredništvo koristi sistem elektronskog prijavljivanja i uređivanja radova koji je MNTR obezbedilo ili odobrilo, vođenje Liste recenzenata nije potrebno.

Registar recenzija

Registar recenzija je arhiva poverljive prirode koja sadrži sve recenzije u papirnom obliku, na odgovarajućem obrascu pripremljenim od strane uredništva.

Ako uredništvo koristi sistem elektronskog prijavljivanja i uređivanja radova koji je MNTR obezbedilo ili odobrilo, vođenje Registra recenzija nije potrebno.

 

Ev. broj: 110-00-17/2009-01                                                              

Beograd,  09.07.2009.