PubPeer

Pub Peer fondacija je neprofitna javna organizacija sa sedištem u Kaliforniji. Cilj ove fondacije je podizanje kvaliteta naučnoistraživačkog rada saradnjom naučne zajadnice, uz primenu modernih, inovativnih metoda, a inicijalni fokus je razvoj i održavanje PubPeer platforme za recenziju naučnih radova posle njihovog objavljivanja (post-publication peer review).

PubPeer je kreirala grupa naučnika iz SAD-a, s ciljem da se omogući naučna diskusija posle objavljivanja naučnog rada, pošto je, kako navode, ovakva diskusija na sajtovima časopisa slaba ili je gotovo nema. Međutim, još jedan od motiva je, zapravo, sumnja da izdavači naučnih časopisa sprovode kompletan proces recenzije, ako ga uopšte i sprovode.

PubPeer je baza naučnih radova u kojoj je omogućeno da svako, bilo kao registrovan ili neregistrovan član, anonimno postavi komentar na članak. Čim se komentar objavi, prvi i poslednji autor tog rada dobijaju obaveštenje putem mejla. Očekuje se nastavak naučne diskusije. Diskusija je svima vidljiva.

Ono što su autori ovog sajta takođe razvili jeste i plug-in za tri pretraživača (Mozzila, Chrome i Safari). Pomoću ovog čitalac kada čita neki časopis ili pretražuje indeksnu bazu, npr. Scopus, u narandžastoj liniji dobija obaveštenje da je o tom radu otvorena diskusija na PubPeer-u, koliko komentara je postavljeno i dobija link ka samoj diskusiji.

Autori ovog sajta su do avgusta 2015. godine bili anonimni, kada su posle jednog sudskog procesa otkrili svoja imena, ali je sistem rada ostao isti. Za četiri godine postojanja, ovaj sajt je privukao veliku pažnju i značajno uticao na rad naučnog izdavaštva. Urednici naučnih časopisa dobijaju prijave sa ovog portala, anonimne ili potpisane, o sumnji o postojanju plagijata u radu objavljenom u njihovom časopisu, o autoru koji je plagirao rad iz njegovog časopisa, povezujući tom prilikom urednike ovih časopisa, dopisne autore suspektnih radova, pa čak i upravu univerziteta, odnosno instituta pri kojima je dotični autor zaposlen. U ovim mejlovima, odnosno na prilozima na portalu, autori često postavljaju i direktne dokaze plagijarizma ili razloge za sumnju. Tako cela naučna zajednica, od institucija, preko istaživača do izdavača biva uvedena u diskusiju posle objavljivanja naučnog rada.

Ne treba zaboraviti da je i ranije postojala mogućnost disksije jednog naučnog rada, a to su „pisma uredniku“ koje mnogi naučni časopisu redovno objavljuju. Mana ovog vida komunikacije je njena brzina, često prođe nekoliko meseci do objavljivanja prve reakcije. Pored toga, ne treba zaboraviti da gotovo svi programi za uređivanje sajtova omogućavaju postavljanje komentara na sadržaj sajta, ali naučni časopisi retko koriste ovu opciju. Ovakvom platformom prevazilaze se sve pomenute barijere.

S druge strane, upravo zbog anonimnosti kritičara i nepostojanja recenzije, ovakve kritike sa PubPeer-a se često doživljavaju negativno, i od strane izdavača, i od strane istraživača. Pored toga, zahteva se dodatan angažman, odgovaranje na blogove i pisanje dodatnih mejlova.

Preporuka

PubPeer nije zvaničan sajt neke organizacije relevantne za evaluaciju naučnog rada i izdavaštva, te samim tim autori i urednici nisu u obavezi da se uključuju u raspravu. Međutim, način rada, ali i trendovi u naučnom izdavaštvu navode da, možda, ne treba zanemariti ovakve komentare. Učestvovanjem u ovakvoj diskusiji istraživači i urednici samo još jednom pokazuju iskrenost i otvorenost u svom radu, i održavaju svoj kredibilitet.

Korisni linkovi:

Watson, R. (2016). PubPeer: Never Heard of It? You Have Now. Nurse Author & Editor, 26(1), 2.