Sadržaj Web of Science baze
Web of Science u Srbiji
Prijavljivanje novih casopisa za referisanje
Kako promeniti podatke u Web of Science?
Vrednovanje zasnovano na WoS podacima - Impact Factor (IF) i Journal Citation Report (JCR)
Korisni linkovi
Predavanja
 

Sadržaj Web of Science baze

Web of Science (WoS) - on line verzija tri citatna indeksa: SCIexpanded - Science Citation Index Expanded, SSCI - Social Science Citation Index, AHCI - Arts and Humanities Citation Index, dve sekcije zbornika radova sa konferencija CPCI-S Conference Proceedings Citation Index – Science i CPCI-SSH Conference Proceedings Citation Index - Social Science & Humanities, kao i dve sekcije Journal Citation Reporta (JCR) - JCR Science Edition i JCR Social Sciences Edition) je svetski priznati izvor, i kao takav, prihvaćen je i ima široku primenu i u Srbiji. Nastao je na Institutu za naučne informacije iz Filadelfije a njegov idejni tvorac je Judžin Garfild (Eugene Garfield). Osnovna ideja na kojoj počiva ovaj citatni indeks je da za svaku disciplinu postoji jezgro vodećih časopisa u kome se publikuje najveći deo relevantne literature (Bredfordov zakon), i koji čine jezgro nauke. Ovu ideju Judžin Garfild je proširio zakonom koncentrcije, prema kome se u zonama udaljenim od jezgra neke discipline nalaze časopisi iz jezgra drugih disciplina. Prvobitno je ovaj indeks sadržao jezgro od oko 1 000 časopisa, dok danas ovaj citatni indeks okuplja preko 12 000 svetski najuticajnijih časopisa.
 
Web of Science je baza apstrakata i citata iz naučnih i akademskih časopisa, zbornika sa konferencija i naučnih knjiga. U njoj je indeksirano više od 12.000 recenziranih časopisa iz prirodnih, tehničkih, medicinskih i društvenih nauka, preko 160.000 naslova naučnih konferencija, preko 60.000 odabranih naslova knjiga iz raznih naučnih oblasti, bazu Index Chemicus sa podacima o preko  2.6 miliona jedinjenja, i bazu Current Chemical Reactions u kojoj je indeksirano preko million hemijskih reakcija.

Web of Science baza sadrži podatke period od 1990. godine, a elektronski pristup preko KOBSON-a pretplaćen je od 1996. (za SCI expanded, SSCI i AHCI) i pristup citatnom indeksu radova sa međunarodnih konferencija (CPCI-S i CPCI-SSH) od 2001. godine. Svaki zapis u bazi sadrži podatke o autoru, njegovoj afilijaciji, naslovu, ključnim rečima, abstrakte, podatak o projektu u okviru koga je rad nastao i citiranu literaturu.

"Sve baze podataka uključene u Web of Science su selektivne – pokrivaju između 10 i 12% naučnih časopisa, sa osnovnim ciljem da pokriju onaj deo naučne produkcije koji se smatra svetskim vrhom, prema mišljenju samih naučnika koji koriste i citiraju te časopise. Pokrivenost je znatno bolja u prirodnim i tehničkim naukama koje su po svom karakteru međunarodne, nego u disciplinama koje su vezane za lokalnu sredinu." [1] Stela Filipi-Matutinović (2011): Elektronski izvori informacija u nauci - značaj, vrste, dostupnost, procena vrednosti

Web of Science u Srbiji:

Akademskoj zajednici Srbije dostupna je on-line verzija Web of Science koja sadrži:

(1) tri citatna indeksa

·       SCIexpanded - Science Citation Index Expanded - za 2016 godinu obuhvata 8833 naslova časopisa
·     SSCI - Social Science Citation Index - za 2016 godinu - obuhvata 3241 naslova časopisa
·        AHCI - Arts and Humanities Citation Index - za 2016 godinu obuhvata 1774 naslova časopisa

(2) dve sekcije zbornika radova sa konferencija - pretplaćeno od 2001

·         CPCI-S Conference Proceedings Citation Index - Science
·    CPCI-SSH Conference Proceedings Citation Index - Social Science & Humanities

(3) dve sekcije Journal Citation Reporta (JCR) - pretplaćeno od 1997

·         JCR Science Edition
·         JCR Social Sciences Edition

Prijavljivanje novih časopisa za referisanje

Svake godine Thomson Reuters procenjuje oko 3.500 novih časopisa za referisnje u WoS, a nivo prolaznosti je do 10%-12%. Ta evaluacija je besplatna, i obuhvata striktno definisane kriterijume. Nakon početnog prijavljivanja, potrebno je poslati naredne tri sveske neposredno nakon objavljivanja.

Istovremeno, postoje jasno definisani kriterijumi za izbor zbornika sa konferencija koji će se referisati u bazi - Thomson Reuters Conference Proceedings Selection Process.

Kako promeniti podatke u Web of Science?

Promena podataka koji su pogrešno navedeni (najčešće klasifikacija odnosno kategorizacija radova, ili pogrešno navedeno ime/prezime autora) u Web of Science servisu može se obaviti preko servisa koji je WoS razvio za ove namene. Svaki zapis u WoS-u opremljen je opcijom "Suggest a correction", putem koje se može popuniti forma za korekciju podataka. Na stranici Thomson Reuters-a su dati i odgovori na najčešće nedoumice.

Ovu istu proceduru je neophodno proći i za izostavljene radove ili čak izostavljene celokupne sveske nekog časopisa. Prilikom pretrage WoS-a i provere podataka, potrebno je uočiti (i zapisati) IDS-ISI Document Solution, koji se nalazi na kraju svakog članka. Ta oznaka je jedinstvena za pojedinačni broj časopisa odnosno svi radovi objavljeni u jednom broju časopisa imaju isti IDS. Iako je za najveći broj obaveznih podataka jasno šta je potrebno uneti, umesno je pogledati primer popunjene forme.

Iskustva korisnika iz Srbije u korišćenju ove mogućnosti su pozitivna. Promene u WoS-u su vidljive u roku od tri do četiri nedelje.

Vrednovanje zasnovano na WoS podacima - Impact Factor (IF) i Journal Citation Report (JCR)

Thomson Reuters je celokupnu nauku podelio u 220 naučnih disciplina i u okviru njih raspodelio časopise. Discipline nisu disjunktne, stoga neki časopis može pripadati dvema ili više kategorijama (Primer: časopis - Nuclear Instruments and Methods in Physics Research. Section B: Beam Interactions with Materials and Atoms je razvrstan u četiri discipline: 1) Instruments & Instrumentation 2) Nuclear Science & Technology 3) Physics, Atomic, Molecular & Chemical 4) Physics, Nuclear)

Časopisi se u okviru discipline rangiraju na osnovu vrednosti impakt faktora (IF). IF je numerički pokazatelj vrednosti ili uticajnosti časopisa, i danas je vrlo raširen kriterijum kako za vrednovanje časopisa i istraživača tako i za izbor u kom časopisu objaviti rad, koje časopise nabaviti u bibliotekama, kao i za procenu vrednosti bibliotečkih kolekcija.

Brojna vrednost faktora uticaja dobija se tako što se broj citata radova iz određenog časopisa za dve poslednje godine podeli sa brojem objavljenih radova u tom časopisu u te dve godine. Faktor uticaja eliminiše razlike koje su mogle da nastanu kao posledica veće periodičnosti (više brojeva godišnje) ili dužinom izlaženja časopisa. Publikuje se juna meseca svake godine, sa podacima o IF časopisa za prethodnu godinu:

juna meseca 2013 godine publikovan je IF časopisa za 2012. godinu, izračunat kao:

             

                broj citata iz 2010 i 2011, u radovima 2012

IF 2012 =      

                 broj citata iz 2010 i 2011, u radovima 2012

 

Primer računanja IF časopisa Journal of the Serbian Chemical Society za 2012. godinu:
 

Broj citata u 2012 za radove
publikovane u časopisu
Journal of the Serbian
 Chemical Society u:

2011 =

125 

Broj radova publikovanih u:

2011 =

149 

 

2010 =

155 

 

2010 =

158 

 

Ukupno:

280 

 

Ukupno:

307 

 

Računanje IF:

Ostvareni citati

280

  =

 0.912

 

Broj publikovanih radova 

307 

 

 

 

Impakt faktor predstavlja prosečnu citiranost svakog članka, objavljenog u datom časopisu u periodu od prethodne dve godine, u posmatranoj godini. Na primeru našeg časopisa to znači da je svaki rad iz 2010 i 2011. godine u proseku, u 2012. godini, bio citiran 0.912 puta.

Podaci se publikuju u Journal Citation Report-u (JCR) i predstavljaju svetski priznat izvor za podatke namenjene vrednovanju. Publikuju se svake godine juna meseca, sa podacima o IF časopisa za prethodnu godinu (juna meseca 2013. godine publikovani su IF časopisa za 2012.). Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije ga koristi kao osnovni izvor prilikom vrednovanja istraživača: Pravilnik o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, Službeni glasnik RS, broj 24/2016. Na osnovu Pravilnika istraživaču se pripisuje određen broj poena na osnovu ranga časopisa u okviru naučne discipline (utvrđenog na osnovu vrednosti IF):

·         međunarodni časopis izuzetnih vrednosti (M21a); časopis koji je prema IF2 rangiran u JCR u svojoj oblasti nauka među prvih 10% časopisa (10 poena)

·         vrhunski međunarodni časopis (M21); časopis koji je prema IF2 rangiran u JCR u svojoj oblasti nauka među prvih 30% časopisa (8 poena)

·         istaknuti međunarodni časopis (M22); časopis koji je prema IF2 rangiran u JCR u svojoj oblasti nauka između prvih 30% i 60% časopisa (5 poena)

·         međunarodni časopis (M23); časopis koji se nalazi na popisu JCR, ali prema IF2 nije u svojoj oblasti nauka rangiran među prvih 60% časopisa (3 ili 4 poena, u zavisnosti od discipline)

Časopis iz ranije navedenog primera (Journal of the Serbian Chemical Society)  je svrstan u kategoriju: Chemistry, Multidisciplinary, i na osnovu vrednosti IF (0.912) zauzima u njoj 100. poziciju od ukupno 152 časopisa. Prema Pravilniku o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača on zavrednjuje rang međunarodnog časopisa (M23) što znači da časopis ima IF ali nije svrstan između prvih 50% u svojoj disciplini, i rad publikovan u njemu u 2012. godini nosi 3 poena.

Krajem 2009. godine u Journal Citation Report-u objavljen je petogodišni IF (IF 5) za 2007. i 2008. godinu, i nastavilo se sa njegovim izračunavanjem i u narednim godinama. On se izračunava na isti način kao i dvogodišnji, s tim što se uzima opseg od poslednjih pet (umesto dve) godina. Nastao je na inicijativu istraživača koji stvaraju u disciplinama u kojima se sporije dolazi do rezultata, i na taj način se prevazilazi razlika u vremenu i učestalosti publikovanja, a samim tim i citiranja radova. Ovaj IF još uvek nije dobio širu primenu prilikom vrednovanja istraživača i njihovih rezultata.

Baza podataka Journal Citation Report je pretplaćena i dostupna je akademskoj zajednici Srbije preko Web of Science portala, za period od 2005. godine do danas.

U okviru ove baze može se vršiti pretraga izborom jedne od sekcija:  JCR Sciences Edition ili JCR Social Sciences Edition i u okviru nje vrši se dalja pretraga:

  • pogledati liste časopise grupisane po naučnoj oblasti, izdavaču ili državi;
  • po određenom naslovu časopisa; ili
  • pogledati listu svih časopisa koji pripadaju toj sekciji.

Izborom određenog naslova časopisa mogu se pogledati razni statistički podaci i analize:

  • pozicija časopisa u okviru pripadajuće discipline (Journal Ranking) (slika 1);
  • kretanje IF za poslednjih pet godina (Impact Factor Trend) (slika 2) ;
  • računanje dvogodišnjeg i petogodišnjeg IF (Journal Impact Factor, 5-Year Journal Impact Factor) (slika 3);
  • samocitiranost časopisa (slika 4);
  • Journal Immediacy Index koji pokazuje kojom brzinom su članci iz časopisa citirani (slika 5).

                                   

Slika 1: 

Journal Ranking – pozicija časopisa Journal of the Serbian Chemical Society (JSCS) u okviru pripadajuće discipline. U oblasti Multidisciplinarne hemije u koju je svrstano 152 naslova, časopis JSCS je na sonovu IF zauzeo 100. poziciju.

                              

Slika 2:

Kretanje IF posmatranog časopisa u poslednjih pet godina

                   

Slika 3:

Računanje dvogodišnjeg (Journal Impact Factor) i petogodišnjeg IF za časopis JSCS (5-Year Journal Impact Factor)

                     

Slika 4:

Prikaz samocitiranosti časopisa
                                                    

                             

Slika 5:

Journal Immediacy Index pokazuje prosečan broj koliko puta se u posmatranoj godini citiraju radovi publikovani u toj (2012.) godini

Podatak o samocitatima je veoma važan jer može ukazati na mogućnost suspendovanja časopisa, odnosno toga da časopis ostane bez IF u određenoj godini. Kako IF predstavlja važan pokazatelj doprinosa nekog časopisa naučnoj komunikaciji, samocitati se smatraju činiocem koji ozbiljno ugrožava njegovo objektino izračunavanje. Suspendovani časopis i dalje ostaje na SCI listi, i dalje se referiše u WoS-u, ali se za njega ne računa IF. Dve uzastopne godine časopis će biti pod zabranom i u trećoj godini će ponovo biti evaluiran na osnovu novih podataka. Analiza ovih podataka može biti od velike koristi i pri donošenju odluke u kom časopisu objaviti rad, prvenstveno podaci o broju samocitata, kretanju vrednosti IF kao i njegovog ranga u okviru discipline.

Korisni linkovi:

Lista časopisa iz Srbije referisanih u Web of Science bazi
Lista časopisa iz Srbije referisanih u JCR bazi

Predavanja:

Thomson Reuters solutions for supporting the journal selection process and best research publication practices for research performance evaluation in Serbia, dr Evangelia Lipitakis, Pre-Sales Solutions Consultant, Thomson Reuters

Ukratko  o Web of Science bazi i referisanju časopisa, Tatjana Timotijević, načelnica Odeljenja za naučne informacije Narodne biblioteke Serbije; nacionalni koordinator KoBSON konzorcijuma